Актуелне информације
Спречавање кризе jавног дуга
12.03.2013.
Влада Србиjе требало би да обезбеди да буџетски дефицит у овоj години остане у планираним оквирима, као и да се смањи у 2014. да би спречила кризу jавног дуга, изjавио jе председник фискалног савета, Павле Петровић.
Петровић jе, на конференциjи за новинаре, истакао да фискални токови из прошле и прва два месеца ове године указуjу да би консолидовани буџетски дефицит државе у 2013. могао да достигне 4,5 одсто БДП, уместо планираних 3,6 одсто. Aко се на то додаjу и трошкови нових интервенциjа државе, као што jе, рецимо, помоћ Железари Смедерево, стварни дефицит би могао да достигне и пет одсто БДП-а, упозорио jе он и додао да би влада морала на време да реагуjе и спречи такав развоj догађаjа.
Петровић jе напоменуо да jе, због структурних промена у jавним приходима, jош увек рано за поуздану прогнозу кретања буџетског дефицита, jер су направљене значаjне промене у систему наплате ПДВ-а, тако да ће подаци за први квартал пружити више информациjа. Kако jе навео, у прва два месеца 2013. остварен jе забрињаваjуће висок дефицит републичког буџета од око 35 милиjарди динара, а уколико се слични трендови наставе до краjа године, дефицит ће премашити 200 милиjарди динара, уместо планираних 122 милиjарде.
Узрок томе су мањи приходи од ПДВ-а за скоро 13 милиjарди динара, као и мањи приход од пореза на добит, док су расходи остварени по плану, рекао jе Петровић.
Mеђутим, очекуjе се да се приходи од ПДВ-а поврате наредних месеци имаjући у виду промене у систему наплате тог пореза, рекао jе он, истичући да због тога ниjе оправдано закључити да ће дефицит бити двоструко већи од плана, као што показуjу jануар и фебруар, али се неће надокнадити ни сав уочени мањак.
Петровић jе напоменуо и да ниjе неуобичаjено да на нивоу државе у jануару буде остварен суфицит, што jе раниjе саопштио министар финансиjа Mлађан Динкић, и да jе он забележен сваког jануара од 2008. године, осим лане, jер локалне самоуправе сезонски почетком године имаjу суфицит у jануару.
Петровић jе напоменуо да jе jавни дуг на краjу прошле године премашио 18 милиjарди евра, односно 63 одсто БДП-а, а на краjу фебруара ове године вероватно jе порастао и изнад 19 милиjарди евра. Oн jе истакао и да привремено смањење jавног дуга у jануару ниjе неуобичаjена поjава и не значи заокрет ка смањењу jавног дуга, као и да превремено отплаћивање ниjе траjно смањење дуга, већ се тиме само скупљи дуг замењуjе jефтиниjим.
Петровић jе нагласио да jе стварно смањење дуга могуће тек са смањењем буџетског дефицита од наредне године, и додао да релативно лако задуживање Србиjе и других земаља у протеклом периоду може да буде контрапродуктивно, jер су нижи трошкови задуживања последица пада светских камата, а у мањоj мери домаће фискалне консолидациjе.
Oви светски трендови могу лако да се преокрену и оставе Србиjу у проблему, навео jе он.
Петровић jе подсетио да jе Влада Србиjе прихватила да у 2014. години смањи буџетски дефицит за 1,7 одсто БДП-а, и затим да настави да га снижава до избалансираног буџета у 2016. години, али да за сада не постоjе планови како ће се то постићи. Према његовим речима, недостаjе 400 до 450 милиона евра уштеда да би се постигао таj циљ за наредну годину, што jе ред величина смањења зарада у jавном сектору и пензиjа за пет одсто, или повећања ПДВ-а за два процентна поена, али то не би биле економски оправдане мере.
Због тога треба кренути са структурним реформама одмах да би дале резултате у наредноj години и тако постићи уштеде, а влада би до априла требало да изађе са првим оквиром буџета за 2014, рекао jе Петровић.
Члан фискалног савета, Владимир Вучковић, подсетио jе да фискална стратегиjа, коjу jе влада усвоjила краjем прошле године, предвиђа висе важних реформских захвата у овоj години, али jе на томе недовољно урађено, и у области пензиjског система и у области зарада и запослености у jавном сектору.
- Tакође, наjтеже одлуке у реформисању jавних предузећа и предузећа у реструктурирању требало би донети у овоj години, а jош нема конкретних планова за то, рекао jе Вучковић.
Oн jе напоменуо да су средства у транзиционом фонду за те и друге намене вишеструко мања од потребних, па би тако готово половина тих средстава отишла само за Jат ервеjз.
(Извор: Танјуг)
