Актуелне информације
Jавна расправа о Нацрту закона о штраjку до 2. августа
28.07.2013.
Jавна расправа о Нацрту закона о штраjку завршава се 2. августа, и ако се до тада отклоне несугласице актера коjи учествуjу у његовоj изради у вези поjединих одредаба и уваже додатне сугестиjе, током септембра би о њему могла да се изjасни влада, након чега би ушао у скупштинску процедуру, наjављено је у Mинистарству рада, запошљавања и социjалне политике.
- Након спроведене jавне расправе текст ће се ревидирати додатно у складу са примедбама и сугестиjама коjе буду пристигле. Након тога, ћемо га упутити на процедуру прибављања мишљења других министарстава и, уколико се отклоне несугласице између социjалних партнера, очекуjем да бисмо током септембра у редовноj процедури, могли оваj закон упутити влади, а након тога и у скупштинску процедуру, казао jе државни секретар Mинистарства рада, запошљавања и социjалне политике, Зоран Mартиновић Танјугу.
Неслагања актера коjи учествуjу у изради Нацрта тог закона изазвале су, пре свега, одредбе коjе се односе на минимум процеса рада, место организовања штраjка, заштиту имовине, као и начин решавања радних спорова.
Синдикати су се забринули да ће њихова права на обуставу рада бити ограничена.
Mартиновић jе обjаснио да предложеним актом ниjе ограничено да место штраjка буду само просториjе послодавца, већ да запослени могу да протестуjу на било ком другом месту коjе ниjе пословни простор и да ће таj део у Нацрту закона бити додатно поjашњен.
Државни секретар jе рекао да jе Нацртом предвиђено да се испоштуjу међународне конвенциjе и да се минимум процеса рада у време штраjка одређуjе наjпре колективним уговором а, уколико се у томе не успе, да се то онда учини арбитражом преко Aгенциjе за мирно решавање радних спорова.
Kако jе рекао, то би био изузетак и важио би само у случаjевима у коjима се минимум процеса рада не одреди колективним уговором.
Aрбитража би подразумевала независно тело коjе би чинили послодавци и синдикати, а jедног члана би имала и Aгенциjа за мирно решавање радних спорова.
Према његпвом речима, наредних дана представници синдиката ће се изjаснити шта мисле о тоj одредби, коjа jе, како jе оценио, битна, jер би се у пракси могло десити да ако ниjе утврђен минимум процеса рада, запослени могу остати без могућности да штраjкуjу.
Представници послодаваца рекли су раниjе да очекуjу да се у оквиру Нацрта уведе и право на такозвани локаут, коjи подразумева да послодавци могу да затворе фирму док траjе штраjк, уколико процене да им преостали део радника ниjе довољан да наставе несметано са пословањем.
- Mислили смо да ће то бити jедина тачка око коjих ће се у jавности сада полемисати, након припреме Нацрта закона о штраjку, jер су и синдикати и представници државе били изричити у томе да се у нов нацрт не уведе одредба о локауту, казао jе Mартиновић.
Oн jе навео да ни у садашњем, актуелном закону не постоjи та одредба коjом би се, како jе казао, послодавцима оставила могућност да практично искључе jедан броj запослених коjи ради и не штраjкуjе.
- Mислимо да у привредном амбиjенту какав тренутно влада у Србиjи, не би требало уводити ову могућност, jер би то било jедно jако оруђе у рукама несавесних послодаваца, да потпуно затворе своjе просториjе и да на таj начин онемогуће рад и оним запосленима коjи нису у штраjку, поручио jе Mартиновић.
На питање да ли ће новим законом бити предвиђена исплата зарада запосленима док су у штраjку, Mартиновић jе казао да међународни стандарди подразумеваjу да радник за време штраjка нема право на зараду, али да има право на доприносе за социjално осигурање.
Mартиновић jе додао да се, имаjући у виду да jе разлог наjвећег броjа штраjкова у Србиjи нередовна исплата зарада, нашло прелазно решење, коjе су социjални партнери углавном прихватили, а коjе подразумева да се споразумом о престанку штраjка између радника и послодавца може утврдити и могућност да се исплати и зарада за време штраjка.
- Tо jе предвиђено као могућност, а не као право и обавеза послодавца, односно запослених, каже Mартиновић.
Примедбе на предложени Нацрт закона и начин на коjи се одвиjа jавна расправа изнели су недавно представници Делегациjе немачке привреде у Србиjи, коjи сматраjу да не би било добро усвоjити предложени текст закона, jер ће он знатно утицати на погоршање стања у српскоj привреди и успоравање страних инвестициjа.
Mартиновић jе рекао да jе такав став изненађење, да jе реч о неоснованоj квалификациjи, и да Mинистарство ниjе добило никакве предлоге на унапређење текста Нацрта закона.
Oн jе позвао делегациjу немачких привредника да радноj групи достави своjе предлоге за измене Нацрта закона, или да узму учешће у jавноj расправи 31. jула у Београду.
Kако jе казао, нови закон о штраjку jе потребан, jер jе то начин да радници изразе своjе незадовољство, а неке од предложених одредаба нису много другачиjе у односу на актуелни Закон о штраjку коjи jе донет 1996. године.
