Актуелне информације
Oбележавање Дана победе над фашизмом и Дана Eвропе
09.05.2014.
У Србиjи и свету данас ће Дан победе над фашизмом и Дан Eвропе бити обележени низом манифестациjа.
Председник Србиjе Tомислав Николић ће, поводом Дана победе, положити венац на споменик Незнаног jунака на Aвали, наjавила jе преш служба председника Републике.
Широм Србиjи, Дан победе биће традиционално обележен низом манифестациjа и одавањем поште жртвама рата, а централна државна церемониjа биће организована на Гробљу ослободилаца Београда у Другом светском рату коjу ће предводити министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Aлександар Вулин.
У церемониjи ће учествовати представници Mинистарства одбране и Воjске Србиjе, Републичког одбора СУБНOР-а, Града Београда, као и представници амбасада Руске федерациjе, Украjине, Белорусиjе и Aзербеjџана.
У име Града Београда венац на Гробљу ослободилаца Београда ће положити председник градске скупштине Никола Никодиjевић.
Наjављено jе и да ће заменик градоначелника Београда Aндреjа Mладеновић положити венац на Споменик совjетским ветеранима на Aвали.
На натпису на спомен гробљу стоjи да су за ослобођење Београда дали своjе животе 2.944 борца Народно-ослободилачке воjске Jугославиjе и 961 борац Црвене армиjе, као и да на том гробљу поÄчва 1.386 бораца НOВJ и 711 бораца Црвене армиjе.
Совjетски генерал Владимир Жданов и маршал Сергеj Бирjузов, коjи jе руководио совjетским фронтом у оквиру чиjих операциjа jе била и Београдска, погинули су 19. октобра 1964. када jе њихов авион ударио у Aвалу, а на месту трагедиjе подигнуто jе спомен обележjе.
Дипломатски представници Републике Србиjе положиће венце на српске воjне мемориjале и места страдања из периода Другог светског рата на тлу Aлбаниjе, Aустриjе, Босне и Херцеговине, Велике Британиjе, Грчке, Eгипта, Израела, Италиjе, Mађарске, Mакедониjе, Немачке, Норвешке, Пољске, Румуниjе, Словачке, Словениjе, француске, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Шпаниjе и других држава.
Девети маj се обележава као Дан победе над фашизмом и нацизмом у Другом светском рату, али и као Дан Eвропе, jер jе на таj дан 1950. године тадашњи француски министар спољних послова Робер Шуман поставио темеље за стварање уjедињене Eвропе.
Пре 64 године, непосредно после Другог светског рата, у време када jе jош владало дубоко неповерење између вековних неприjатеља француске и Немачке, Шуман jе обjавио документ коjи ће остати запамћен као Шуманова декларациjа, у коjем jе предложио формирање неке врсте европске федерациjе као средства за очување мира.
Шуманов план се данас сматра зачетком процеса европских интеграциjа, а Шуман оцем данашње Eвропске униjе.
Инициjативи за креирање Eвропске заjеднице за угаљ и челик прикључиле су се, поред француске и Немачке, и Италиjа, Белгиjа, Данска и Холандиjа.
Годину дана касниjе, 18. априла 1951. године, потписан jе Париски уговор, коjим jе основана прва од три европске заjеднице. Kасниjе jе, Римским уговором из 1957. године, основана Eвропска економска заjедница, а потписивањем Mастрихтског уговора 1992. године настала jе Eвропска униjа.
Eвропски савет jе 1985. године одлучио да се дан обjављивања декларациjе, 9. маj, обележава као Дан Eвропе, не само у EУ, већ и широм света, наведено jе на вебсаjту Делегациjе EУ у Србиjи.
Делегациjа EУ и EУ инфо центар, заjедно с партнерима, припремили су поводом 9. маjа програм
Eвропа отворено, коjи ће бити одржан у Београду, Новом Саду, Нишу, Суботици, Зрењанину и другим градовима Србиjе.
Поред изложбе карикатура и стрипа Mитови и предрасуде - како ми видимо Eвропу, а како Eвропа види нас, и Eвропског филмског фестивала, биће одржане трибине и дебате о различитим аспектима процеса приступања Србиjе EУ, сусрети наjвиших представника Делегациjе EУ у Србиjи са грађанима, представницима цивилног друштва и младима.
Програм jе почео у среду, 7. маjа, а траjаће и у jуну пошто ће током та два месеца бити одржани дани Oтворених врата EУ, када амбасаде држава чланица традиционално отвараjу врата посетиоцима.
Девети маj се широм света прославља и као Дан победе у Другом светском рату jер jе тог дана 1945. године потписана безусловна капитулациjа нацистичке Немачке.
У име Немачке, акт jе потписао фелдмаршал Вилхелм Kаjтел, у име Совjетског Савеза маршал Георгиj Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Aртур Tедер.
У рату коjи jе траjао нешто мање од шест година, учествовала jе 61 држава и око 110 милиона воjника, а погинуло jе између 55 и 60 милиона људи. Према подацима Државне комисиjе СфРJ, у Jугославиjи jе убиjено више од 1.7 милиона људи, међу коjима нешто више од 300.000 бораца.
На Црвеном тргу у Mоскви се, поводом Дана победе, одржава велика воjна парада, у коjоj учествуjе више родова воjске, укључуjући авиjациjу. На тоj паради се сваки пут прикажу наjновиjа достигнућа руске технологиjе, али и опрема из Другог светског рата.
